ПОГРОМИ НАД РОМИМA КАО ПОЈАВА ДУГОГ ТРАЈАЊА И САВРЕМЕНИ ФЕНОМЕН

Роми и њихови преци, било да су (били) доживљавани као етничка или друштвена група сусретали су се са различитим степенима неповерења од стране државног апарата (који је делимично и настајао кроз сукобе са амбулаторним занатлијама). Екстремни вид тог неповерења био је прогон од стране власти, било да се радило о протеривању, физичком кажњавању или убијању које је имало свој врхунац током нацистичке окупације Европе током Другог светског рата. Овај чланак истражује један други вид страдања Рома, погром, као насиље које може да спроводи мање или више организовано становништво. Ипак, чланак указује да су границе између политике у ужем и ширем смислу врло пропустљиве и да између самоорганизованих група и одређеног нивоа државне власти по правилу постоји повезаност. Та веза може бити синхронизација деловања власти и нападача, или супротно – напади на Роме могу бити вид протеста становништва против власти.