ОД ПРОГОНА ДО ПОГРОМА КАО ЗЛОЧИНА ПРОТИВ ЧОВЕЧНОСТИ

У првом делу рада се даје приказ кривичних дела ратних злочина и злочина против човечности према обичајном међународном хуманитарном али и у савременом праву. С обзиром да је реч о радњама извршења кривичних дела извршених за време рата, поставља се питање разликовања прогона или принудног пресељења од радње погрома као кажњиве радње. У другом делу рада приказује се погром над свештеницима и њиховим породицама, који су облици оваквог злочина, са убијањем, затварањима, мучењима, одузимањем приватне имовине. Поставља се хипотеза могу ли се прогањања свештеника и чланова њихових породица третирати као злочин погрома, као кривичног дела које не застарева. Колико је друштво спремно да се суочи са последицама погрома, пружи подршку жртвама и њиховим породицама, и да ли се кроз процесе за истину може доћи до правде. С обзиром да се само кроз правноснажне судске одлуке ствара право, није упитно да се за сваки појединачни случај треба водити кривични поступак, а кривица индивидуализовати. Јавност мора да се суочи са садашњим тренутком, учећи из прошлости, окренути ка будућности.