ПОЈАМ ПОГРОМА У ПРАКСИ ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА

У својој пракси, Европски суд за људска права (ЕСЉП) је разматрао низ случајева који укључују насиље према припадницима мањинских група у различитим контекстима, а у некима је тема било и колективно насиље. Погроми, као најекстремнији облик колективног насиља, представљају кршење серије основних права прокламованих у Европској конвенцији о људским правима (ЕКЉП) укључујући права на живот (члан 2, ЕКЉП), заштиту од нечовечног и понижавајућег поступања, као и права на поштовање приватног и породичног живота (члан 8, ЕКЉП), право на слободу и сигурност (члан 5, ЕКЉП) или забрану колективног протеривања из члана 4, протокола 4 ЕКЉП, да наведемо само неке. У случајевима пред ЕСЉП у којима се појављује појам погрома, ЕСЉП је нагласио потребу за ефикасним механизмима заштите мањина и обезбеђивања адекватног санкционисања од стране државе када су починиоци колективног насиља у питању. Ипак, улога ЕСЉП је значајно лимитирана када су сами погроми у питању, пре свега зато што се погроми у пракси појављују више као контекст одређеног случаја. Сходно томе, суд не улази у детаљну анализу појма погрома, иако га дефинише у случају Тараненко против Русије. Приступ ЕСЉП и степен анализе погрома у случајевима у којима се појављује ће бити анализиран у самом раду кроз релевантне случајеве попут Молдован и други против Румуније, Заицеску и Фалтицинаену против Румуније, Шарифи и други против Италије и осталих.