Хришћанска онтологија садржана у Символу верe

У раду се представља систематско богословско разматрање онтологије садржане у Символу вере. Полазећи од питања Божјег постојања и Његовог односа према створеном свету, истиче се суштинска разлика између библијског и философског појма бића. Док класична метафизика схвата биће као нужност и непроменљивост, библијско откривење открива Божје биће као личносно, слободно и релационо. Стварање тако не произилази из нужности, већ из љубави, чиме се свету дарује његово онтолошко утемељење у божанској слободи. У том оквиру, човек као икона Божја позван је да постоји не као аутономно, већ као заједничарско биће у односу са Богом као Светом Тројицом. Рад даље развија христолошку димензију онтологије, показујући да се пуноћа бића открива у личности оваплоћеног Сина Божјег, кроз кога твар бива позвано на учешће и обожење. Онтологија тако добија евхаристијски карактер: постојање се схвата као однос, дар и заједница. Рад упућује да се хришћанска теологија, посматрана из перспективе Символа вере, мора разумети као онтологија заједнице, заснована на Христу као онтолошком начелу новог стварања и есхатолошком испуњењу бића.