Митопоетика будућности код јенских романтичара

Рад настоји да утврди темеље за потоњу духовноповесну и филолошку анализу јенског романтизма као једне од средишњих појава у историји европске културе. Есеј се превасходно усредсређује на сарадњу Шлајермахера, Новалиса и Фридриха Шлегела током последњих година 18. века. Оса око које се романтичари и идеалисти групишу јесте часопис Атенеум (1898–1800), који излази у Берлину, но чији сарадници махом (изузетак је Шлајермахер) дејствују из Јене као епицентра окупљања који генерише дух романтичне уметности у Немачкој. Ова се, у оквиру књижевне културе Гетеовог доба, издваја тежњом за религијским употпуњењем људског бића, мисаоно се формира кроз Шлајермахерове Говоре о религији, поетички се учвршћује кроз Шлегелово промишљање идеалне романтичне књижевности као оне која ће бити заснована на новој митологији, а поетски се остварује кроз еротско-религијску синтезу тоталне хуманости у Новалисовом делу.