Geopolitički položaj Bosne i Hercegovine u kontekstu multipolarne geometrije moći i nove sigurnosne arhitekture Evrope

Rad analizira geopolitički položaj Bosne i Hercegovine u kontekstu multipolarne geometrije moći i nove sigurnosne arhitekture Evrope, oblikovane nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. U tom okviru BiH funkcionira kao granična zona u kojoj se prepliću prilagođavanje NATOa novim okolnostima, deklarativno ubrzani proces proširenja Evropske unije i sve izraženije predstavljanje tog procesa kao geopolitičkog instrumenta i sredstva projekcije moći različitih demokratskih i autoritarnih međunarodnih centara. U takvoj konstelaciji, ključno pitanje nije samo intenzitet vanjskog utjecaja na BiH već i način na koji postdejtonska, visoko decentralizirana arhitektura države te pritiske filtrira i dodatno pojačava. Pritom polazim od toga da se vanjska politika BiH najpreciznije objašnjava konceptom “fragmentirane zaštite”, prema kojem političke elite simultano traže asimetrične pokrovitelje, čime se onemogućava koherentan državni hedžing u multipolarnom okruženju. Empirijski identificiram tri mehanizma moći koji preoblikuju položaj Bosne i Hercegovine u evropskoj sigurnosnoj geometriji. To su: odsustvo koherentne transatlantske politike prema Bosni i Hercegovini, ruski “asimetrični veto” i patronat nad Republikom Srpskom kao instrument blokade euro-atlantskih procesa te kineski geoekonomski pristup zasnovan na infrastrukturnim kreditima bez političkog uslovljavanja, koji dugoročno može oslabiti transformativni kapacitet Evropske unije. Politike tzv. “matičnih država” Srbije i Hrvatske dodatno produbljuju ovu fragmentaciju. Srbija to čini kroz specijalne veze s entitetom Republika Srpska, dok Hrvatska koristi normativnu moć Evropske unije kako bi preoblikovala Bosnu i Hercegovinu, često na način koji odstupa od standarda same Evropske unije.