EНГЛЕСКИ ДОПРИНОС КЊИЖЕВНОЈ ИСТОРИЈИ У 18. ВЕКУ

Рад приказује средишњи ток развоја књижевноисторијског духа у Енглеској у другој половини 18. века. Фокус истраживања је на одабраним историјским гледиштима и методолошким поступцима Томаса Вортона и Семјуела Џонсона, који су написали запажена књижевноисторијска дела и код којих има назнака новог схватања књижевне прошлости, које одступа од неокласицизма просвећености. Претпоставка је да су они, упркос претежности својих класицистичких ставова, дали важне подстицаје таласу нових идеја, пресудних за утемељење књижевне историје као обухватне научне дисциплине образованог европског грађанства у 19. веку.