ЗАБОРАВ КАО ДОПРИНОС ПРОГОНУ: ИСТОРИЈСКОПОЛИТИЧКИ И УСТАВНОПРАВНИ ОСВРТ

У раду је дат кратак приказ трагедије српског народа у Босни и Херцеговини током Другог светског рата која је после победе и ослобођења зарад политичког циља садржаног у прокламовању партијске идеологије „братство и јединство“ у великој мери заборављена. Заборав доводи до социјалне и националне атрофије, што се посебно испољило кроз уставни развој СФРЈ услед чега је процес разбијања Југославије почетком деведесетих година прошлог века био олакшан, уз понављање трагедије на деловима југословенске територије, како српског тако и других народа. Циљ овог рада је да укаже на неке од најважнијих процеса који су укључивали заборављање на искуство прогона, а које је допринело понављању трагичних догађаја, али и истовремено, да укаже на основну политичку идеју од раних деведесетих, тако да се страхоте Другог светског рата се не понoве за српски народ у Босни и Херцеговини. Такве идеја постоји и данас – још јача него раније, и указује на потребу очувања идеје очувања Републике Српске у свим политичким и правним процесима, увек и на сваком месту, што представља основну баријеру забораву и прогону