SOLUNSKI FRONT I SRBI: IZMEĐU ZABORAVA I MESTA NACIONALNOG SEĆANJA

Snažne mentalne predstave koje su događaji Velikog rata (1914–1918) ostavili na svest savremenika trajno su utkane u temelje nacionalnog identiteta. Pored sloma Srbije 1915. godine i povlačenja preko Albanije do Krfa, proboj Solunskog fronta i oslobađanje imaju posebno mesto u istoriji Srba. Ipak, proces prenošenja sećanja i utisaka o događajima sa Solunskog fronta, tokom godina i novih izazova, ratova, društveno-političkih, ekonomskih kulturnih transformacija bilo je izloženo i periodima zaborava i/ili smeštanja u drugi plan i u okvire hibridnih identiteta (jugoslovenstvo). Rad ima cilj da kroz analizu narativa i kulturnih politika istraži (dis)kontinuitet kolektivnog sećanja Srba na događaje Velikog rata. U vreme obeležavanja 100. godišnjice od najslavnijeg i najtragičnijeg perioda u srpskoj istoriji, pažnja je posvećena mestu Solunskog fronta i oslobođenja Srbije u nacionalnom sećanju Srba u istorijskom i aktuelnom kontekstu. Cilj je da se osvetli u kakvom je obliku sećanje prenošeno u proteklih sto godina i ko su bili prenosioci. Takođe, poseban cilj jeste analiza načina na koji su različiti sistemi i državna uređenja u kojima je živeo srpski narod uticali na formiranje sećanja, kao i na razliku u negovanju sećanja u matici i dijaspori. Analiza narativa i kulturnih politika ukazuje na kontinuitet diskontinuiteta kolektivnog sećanja Srba na događaje Velikog rata, a posebno događaja povezanih sa Solunskim frontom. Na negovanje kulture sećanja uticale su kulturne politike u vreme jugoslovenstva, koje su imale za primarni cilj stvaranje jugoslovenskog identiteta. Posebno su nakon Drugog svetskog rata mesta sećanja (lieux de memoire), kako ih je u onom smislu definisao Pjer Nora, odlazila u zaborav ili su povezivana u zajedničke okvire sećanja na dva svetska rata. Srbi izvan matice (dijaspora), u nastojanjima da očuvaju identitet posebno su negovali sećanje na Solunski front, kao i ostale događaje Velikog rata. Obeležavanje stogodišnjice Velikog rata postala je prilika i da Solunski front oživi u nacionalnom sećanju Srba. Stoga, rad nastoji da pruži i preporuke za kreiranje kulturnih politika, odnosno, politika sećanja u Srbiji.