TEORIJA PRAVEDNOG MIRA: IMPLIKACIJE I OPASNOSTI NORMATIVNE TEORIJE PRAVEDNOG MIRA

Rad analizira implikacije i opasnosti konstrukcije normativne teorije pravednog mira. Rad nije kritika bilo koje konkretne teorije pravednog mira koja pretenduje da bude opšteprihvaćena, budući da ona kao takva trenutno ne postoji, već nastoji ukazati na probleme koji mogu proizići iz konstrukcije jedne takve normativne teorije. U poslednjih dvadesetak godina evidentna je pojačana diskusija o pravednom miru, koja se uglavnom oslanja na Kantove ideje, i zalaganje za stvaranje jedne opšte teorije pravednog mira. Analizom osnovnih elemenata takve jedne teorije, bazirane na definitivnim članovima, tj. zapovestima večnog mira, i razvijanjem implikacija savremene interpretacija Kanta, rad nastoji pokazati veliku praktičnu opasnost koju bi teorija pravednog mira mogla imati, kao i skrenuti pažnju na njene moguće zloupotrebe. Pored toga što se čini nemogućim rešiti neke predočene probleme prilikom definisanja pravde i mira, teorija pravednog mira nužno bi konstruisala i koncept nepravednog mira, koji bi služio kao teorijsko opravdanje intervencionizma i globalnog paternalizma velikih sila, kao i direktan povod za „pravedne” ratove koji bi bili okrenuti protiv „nepravednog” mira u nastojanju postizanja jedinog vrednog, „pravednog” mira, bez obzira na stabilnost i uslove bilo kojeg postojećeg, manje-od-pravednog, mira. Konačan rezultat ovakvog neokrstaškog pristupa razmatranju opravdanosti mira i rata bilo bi nametanje jednog „idealnog” tipa mira na celokupno čovečanstvo, i to ideala nužno konstruisanog iz perspektive jedne ideologije, što bi za rezultat imalo generisanje Kantovskog stanja večnom mira groblja.