Simbolika majmuna u Japanu

Majmun je jedina životinja koja je u japanskoj kulturi prošla dug i trnovit put od božanstva do predmeta poruge. Predstave o majmunu deo su najrazličitijih diskursa, od religije i mitologije preko folklora i različitih vrsta umetnosti pa sve do savremene kulture. Mitske predstave o majmunu predstavljaju hibrid budističkih i taoističkih verovanja pristiglih iz Kine, dodatih na postojeće šintoističko nasleđe. Iz tog spleta ideja, čuvar granice između nebeskog i zemaljskog sveta postaje sam bog i božanski glasnik, a postepeno dobija sve značajnije mesto i u verovanjima, gde se naročito ističu apotropejske osobine ove životinje. U čvrstoj je sprezi s planinom kao božanskim toposom, ali su očite i paralele s vodom, suncem i poljoprivredom. Takva simbolika majmuna prelila se i u usmenu tradiciju. Kroz različite pripovedne forme, koje uvek stoje na međi između usmenog i pisanog i gotovo uvek odišu budističkim uticajima, moguće je pratiti transformaciju predstava o majmunu. Vremenom su dobijale sve negativnije konotacije, tako da je majmun izgubio božanske atribute i poprimio osobine kulturnog junaka − trikstera, dok na kraju nije ostala samo životinja na koju čovek gleda s prezirom, podsmehom i eventualno, s osmehom na licu.