RETORIKA KAO VEŠTINA LIČNOG PREZENTOVANJA

Retorika kao veština koja odlikuje intelektualce od nastanka sveta jedino je i oružje i oruđe koje čovek putem izgovorene reči može da koristi kako bi sebe ili odbranio ili prezentovao. Ova drevna veština predstavljala je, a i danas predstavlja vrlinu odabranih, ukras umnih, filozofsku dubinu, misaonu širinu i esenciju izgovorene reči. Pretvoriti misli u jednostavne i širokom auditorijumu umno razumljive reči, svakako je sposobnost veštih govornika, koji kao cilj i motiv imaju isključivo lično prezentovanje i profesionalno profilisanje, kroz niz manipulativnih, retorički spretno izgovorenih, misaono i praktično opravdanih teza koje se teško ili lako opovrgavaju, što determiniše govornika kao dobrog ili lošeg. Suština je da je retorika način ličnog prezentovanja sopstvene ličnosti, kroz koju individua ispoljava sopstveni ili stav lica koje ju je angažovalo, a da pri tom uspe svojim govorom da zaintrigira i uslovno rečeno povede auditorijum. Kroz istoriju civilizacije ova drevna, možda i najstarija veština imala je svoje promotere, to su bili najveći umovi sveta, svetske religijske istorije, filozofske tradicije, kulturološke tekovine, političke borbe, pohlepe velikana i odbrane lagodnosti monarhističkih predstavnika. Sve do današnjih dana ova tehnika izgovorene reči predstavlja izazov koji se vežba, sa kojim se čovek ne mora roditi, ukoliko je dovoljno uporan da savlada sve tajne dobrog javnog nastupa, sposobnost percepcije sebe, cilja, alata i rezultata koji se ostvaruje efektom izgovorene reči.