Dositejevo zaveštanje srpskom rodu

Autor polazi od teze da je Dositejevo prosvetitelјstvo stožerna misao celokupnog njegovog dela. Budući da je Dositejevo prosvetitelјstvo bilo izvorište nesporazuma i sporova, autor predočava ono što sačinjava suštinu njegovog prosvetitelјskog stanovišta. On smatra da je Dositejevo prosvetitelјstvo, po svom izvoru i karakteru, bilo prevashodno nemačkog porekla i da nije bilo upereno protiv Boga, nego da je, naprotiv, Božjeg izvora i Božjeg nadahnuća. Nakon toga, autor ukazuje na dodirne tačke u Kantovom i Dositejevom shvatanju prosvećenosti. Naglašava da je Dositej prosvetitelјstvo prihvatio kao nešto praktično, kao spasonosni delotvorni program za srpski narod, za njegovo obraz0vanje i kulturno napredovanje. U zaklјučku se ističe da je Dositej, kao naš prosvetitelј, bio „kosmopolita, poliglota, i baš zbog toga ostajući nepokoleblјiv i iskren srpski rodolјub, prosvećen i dobrobiti svoga roda posvećen“.