УСТАНАК АРБАНАСА ПРОТИВ ТУРСКИХ ВЛАСТИ У СКОПСКОМ И КОСОВСКОМ ПАШАЛУКУ 1844. ГОДИНЕ (ПОБУНА ДЕРВИШ-ЦАРА)

И поред великих очекивања турских великодостојника да ће Гилхански хатишериф поправити стање набоље, догађаји који су уследили показали су супротно. Одлуке хатишерифа од Гилхане не само да нису ништа учиниле на стабилизацији економских и политичких прилика у Турској, као и на побољшању положаја хришћана, него су донеле негативне резултате. Уместо да започне период развоја и напретка Турског царства, 1839. године започео је период анархије, устанака и буна у скоро свим румелијским пашалуцима. Антиреформна пропаганда била је најјача у Старој Србији, где је тамошње арбанашко становништво заузело изразито непријатељски став према увођењу реформи. Под јаким утицајем верске идеологије, друштвено-политичка свест арбанашког становништва није трпела никакве измене у свом ставу према положају српског становништва у Турској. Незадовољство Арбанаса кулминирало је почетком 1844. године у оружаном устанку који је захватио Косовски и Скопски пашалук.