PRAVNI ZNAČAJ PRETPOSTAVKE NEVINOSTI U KRIVIČNOM PROCESNOM PRAVU BOSNE I HERCEGOVINE

Pored prava na život, slobodu, dostojanstvo, privatnost, imovinu i slično, specifičan karakter imaju ljudska prava koja su garantovana u krivičnom postupku. U tom kontekstu, po svojoj prirodi, sadržini, dejstvu i karakteristikama izdvaja se pretpostavka nevinosti koju garantuju ne samo domaći krivičnoprocesni popisi, već i ustavni akti na temelju međunarodnih standarda. Aktuelnost teme je uslovljena time što pretpostavka nevinosti služi kao garancija civilizovanog, humanog i pravednog pravosuđa, ali savremene realnosti otežavaju njenu potpunu realizaciju zbog ljudskog faktora i nesavršenosti zakonodavstva. Radi se o jednom od osnovnih principa krivičnog postupka: svaka osoba (čak i ako je javno i zvanično optužena za bilo kakvo krivično djelo) smatra se nevinom dok se njena krivica za počinjeno krivično djelo ne dokaže u postupku predviđenom zakonom i ne bude utvrđena pravosnažnom presudom suda. Najvažnija sastavnica pretpostavke nevinosti jeste da teret dokazivanja optužbe leži na tužiocu. S tim u vezi, osumnjičeni, odnosno optuženi ima pravo (koje može da koristi, po svojoj želji) da daje izjave, ali nije obavezan da dokazuje svoju nevinost. Čin potpune odsutnosti dokaza o nevinosti optuženog (ili čak demonstrativno odbijanje optuženog da pruži takve dokaze) ne može, sam po sebi, da se smatra dokazom njegove krivice. Uz to, odbijanje optuženog da daje izjave ili pojedinačna objašnjenja, kao i davanje protivrječnih, lažnih, pa čak i očigledno lažnih izjava – ne mogu biti osnov za osudu. Predmet analize u radu su mjesto, sadržina, dejstvo, domet i značaj pretpostavke nevinosti kao značajnog prava osumnjičenog, odnosno optuženog u pravu Bosne i Hercegovine.