Дуализам два пута у ранохришћанским списима

Дуализам се јавља као најзаступљенији метафизички и онтолошки приступ у философији од њених почетака. Свакако као такав јавља се и у религијским формама многобожачких али и монотеистичких религија. У том контексту дуализам кроз разматрање живота и смрти, добра и зла, праведног и неправедног јавља се у најранијим литературама хришћанске вере. Он свој континуитет има у старозаветној форми али и у античким философским мишљењима те као такав свој утицај шири на нову хришћанску мисао. Овај рад показује ранохришћанско поимање дуалистичког приступа наведеног и сликовито приказаног у форми два пута. Таква размишљања свакако воде великим теолошким и философским проблемима са којима се суочавају рани хришћани, али свакако своју целину има у еклисиолошким и есхатолошким поимањима новооткривене вере у Христа.