ГЛАГОЛИ У АФАЗИЈИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Дефицити у проналажењу речи једна су од карактеристика афазије. Они се у највећој мери очитују у категорији глагола, нарочито након оних лезија које резултирају настанком Брокине афазије. Будући да управо глаголи садрже саму срж реченице, истраживања везана за продукцију глагола код популације са афазијом од кључног су значаја не само за разумевање језичких дефицита, већ и за процену стања пацијената и њихову терапију. У овом раду даје се преглед постојећих студија у којима се описује говор популације са афазијом чији је матерњи језик српски, с циљем да се истражи у којој су мери очувани глаголски облици. Улога разних фактора, као што је природа самог глагола, његова аргументска структура и морфолошки експоненти који се на глаголу јављају, анализирају се у раду у светлу различитих хипотеза и теорија која се у литератури износе у чиљу проналажења универзалног објашњења.