NASTAVNIK KAO SIGURNA BAZA: Afektivna vezanost u učionici

Ukoliko želimo da odgovorimo na emotivne potrebe dece o kojoj brinemo, bilo kao roditelji, staratelji, vaspitači ili nastavnici, neophodno je da te potrebe prepoznamo, razumemo, i to, neretko, dešifrujući ih iza različitih, često neobjašnjivih, zbunjujućih, prenaglašenih, ili pak vrlo socijalno poželjnih ponašnja. Sve ovo znači da bavljenje nastavničkom profesijom podrazumeva poznavanje i psihološke teorije, kao i istorije emocionalnog razvoja svakog deteta – istorije koja kreće od prvih dana detetovog života, ako ne i ranije. Afektivna vezanost je termin koji opisuje duboke i bliske odnose koje gradimo tokom života: beba sa mamom, dete sa roditeljima, adolescent sa prijateljima, odrasle osobe sa bračnim partnerom i sopstvenom decom. Ipak, najznačajnija je prva bliska veza budući da ona oblikuje ličnost deteta i ostavlja dugoročne posledice. Prema teoriji, uslov za zdrav psihički razvoj deteta je iskustvo doslednog, prihvatajućeg, bliskog i emocionalno otvorenog odnosa sa odraslom osobom koja se o njemu brine. Suština ovog odnosa su osećanje poverenja i sigurnosti koji za dete predstavljaju temelj za istraživanje, učenje i dalji razvoj. Sigurna baza je jedan od najvažnijih pojmova teorije afektivne vezanosti. Naša baza sigurnosti je osoba koja nam pruža osećaj da smo bezbedni, da nemamo razloga da sumnjamo u druge ljude, da smo i sami vredni i da je u redu pogrešiti, tražiti pomoć i podršku kada su nam potrebne. Makar jedna sigurna baza čini osnovu našeg adekvatnog razvoja.