MEĐUGENERACIJSKA SOLIDARNOST U KONTEKSTU PRISILNIH MIGRACIJA: IMPLIKACIJE EKONOMSKE ZAVISNOSTI I PSIHOLOŠKOG PRITISKA ZA SOCIJALNI RAD

Prisilne migracije, izazvane ratnim sukobima i ekonomskim krizama, u značajnoj meri remete tradicionalne obrasce međugeneracijske solidarnosti. Mladi i deca koja napuštaju zemlje pogođene krizama suočavaju se sa višestrukim izazovima, od izloženosti nasilju i traumatizaciji tokom iregularnih migracija, do poteškoća u integraciji u zemlji destinacije i problema u mentalnom zdravlju. Dodatni psihološki pritisak predstavlja im očekivanje da finansijski obezbede porodice koje ostaju u zemlji porekla, a koje često ostaju bez institucionalne podrške i mogućnosti za samostalnu egzistenciju. Usled hitne potrebe za prihodima, mladi migranti pretežno prihvataju niskokvalifikovane i teške fizičke poslove, što umanjuje njihove mogućnosti za lični profesionalni razvoj, kao i dugoročnu socioekonomsku stabilnost. Cilj ovog rada je dublje razumevanje posledica prisilnih migracija na međugeneracijsku solidarnost, kao i davanje preporuka za unapređenje socijalnih politika koje bi doprinele dugoročnoj društvenoj stabilnosti. Poseban fokus je stavljen na ulogu socijalnih radnika u pružanju podrške mladim migrantima kroz obrazovne, integracione i psihosocijalne intervencije.