GRAĐANSKI RAT KAO OBLIK UGROŽAVANJA KAPACITETA SISTEMA BEZBEDNOSTI DRŽAVE

Ovaj rad je pokušaj autora da sa političko-pravnog aspekta analizira suštinu, oblike i karakteristike građanskih ratova. Takođe, ovaj rad upozorava da građanski ratovi najdirektnije ugrožavaju kapacitet sistema bezbednosti moderne države. Kao vrsta unutrašnjeg oružanog sukoba, građanski rat ne podleže pravilima međunarodnog ratnog prava, tako da strane koje ga vode ne uživaju status strana u sukobu u smislu ovog prava. Za takve sukobe međunarodno pravo rezerviše samo minimum pravnih pravila koja će biti primenjivana. Razlog je što se ovakav rat vodi unutar države koja, ostvaruje personalnu suprematiju (vrhovni nadzor, vrhovna vlast) nad pobunjenicima, te stoga građanski rat ulazi u krug njene unutrašnje nadležnosti koja isključuje pravo drugim državama da se u njega mešaju. Drugim reči¬ma, legalna vlast takve države je ovlašćena da pribegne oružju kako bi zaštitila postojeći status quo, dok se pobunjenici u svim pravnim sistemima smatraju krivično odgovornim za primenu oružanog nasi¬lja protiv legalne vlasti. Dakle, građanski rat (civil war) je oružani sukob većih razmera koji se vodi unutar jedne države između njenih državljana (građana). Građanski ratovi se nikada ne završavaju kompromisom, tj. oni traju dok jedna od zaraćenih strana ne pobedi ili dok se silom od strane neke moćne države – država ili OUN silom nametne mir.