ПЉЕНИДБЕНИ ПОПИС НЕПОКРЕТНОСТИ У ИЗВРШНОМ ПОСТУПКУ

Примјена института пљенидбеног пописа непокретности у извршном поступку у правима ентитета Босне и Херцеговине предвиђа се у ситуацији када непокретност предмет извршења није уписана у јав- ну евиденцију, а упис не може бити извршен у складу са законом. Анализа доступне домаће судске праксе, нормативнодогматска, актуелна доктри- нарна, те упоредноправна разматрања овог института указују на проблем неадекватног регулисања услова за спровођење пљенидбеног пописа у до- маћим правима. Посљедично томе, домаћи судови никако, или врло ријетко налазе да је у пракси остварен услов за његову примјену, а што резултира обуставом извршења и остављањем тражиоца извршења ненамиреним. На основу истраживања представљеног у овом раду закључује се да би успјешном спровођењу извршења и на оваквим непокретностима значајно допринијело законодавно проширивање домета примјене пљенидбеног по- писа непокретности, не само на ситуације када јавне евиденције никада није било на конкретном подручју и не зна се да ли ће она бити основана, те када је постојећа евиденција уништена односно оштећена и не зна се када ће она бити обновљена, већ и на ситуацију када евиденција постоји али право извршења није уписано искључиво његовим немаром а тражи- лац извршења не може прибавити titulus за упис.