ETIČKI ČINILAC BORBENOG MORALA

Višeznačost pojma moral je u vojnom diskursu naročito evidentna, ali i nedovoljno definisana. Ova nedovoljna pojmovna razjašnjenost prouzrokuje razne vrste implikacija i praktičnih problema, koji se najviše manifestuju u vidu zanemarivanja ili potpunog ignorisanja vrednosnog značenja pojma moral u vojnom diskursu, redukujući pri tome značenje pojma moral u vojsci samo na borbeni moral. Borbeni moral predstavlja više psihološko-andragošku nego etičku kategoriju, a je njegovo izjednačavanje sa celokupnom sadržinom vojnog etosa površno, pogrešno i štetno. Cilj ovog rada jeste da pokaže da vrednostno značenje termina moral nije u koliziji sa borbenim moralom, već naprotiv – da su ova dva značenja komplementarna, i da oba moraju biti deo onoga što podrazumevamo pod vojnom etikom ili vojnim etosom. Metodom analize istorijskih iskustava i savremenih dešavanja i indukcijom pojedinačnih stavova direktnih učesnika u oružanim sukobima skupljenih tokom godina, uz strukturnu analizu pojma borbenog morala, autor kroz argumentovanje neophodnosti prepoznavanja i vrednosno-moralnog, tj. „etičkog“ činioca borbenog morala kao važne determinante borbenog morala u procesu naučne sinteze pokazuje nužnu i neraskidivu vezu oba značenja pojma moral unutar vojnog etosa. Zanemarivanje uticaja kršenja moralnih normi na stanje borbenog morala predstavlja opasan redukcionizam koji može imati dalekosežne negativne implikacije po vojsku i društvo.