STRATEGIJE ČITANJA DIGITALNIH TEKSTOVA

U fokusu rada se nalazi hipertekst koji znanje ne postavlja na tradicionalan, linearan način, već ga postavlja u nelinearnu strukturu koja bliže opisuje čovekovo kognitivno razmišljanje. Kao realizaciju Bartovog pisanog teksta, hipertekst sa trojstva autor–delo– tradicija akcenat stavlja na trojstvo tekst–diskurs–kultura. Hipertekst prvenstveno dotiče narativne žanrove, naime, rastavljanje linearnog teksta. Isticanje njegove relativnosti tu ima najviše smisla. U pravom hipertekstu ne postoji jedan događaj, već postoje samo načini čitanja. Ova vrsta čitanja nedvosmisleno raskida sa načelom „celokupnog dela“. Korisnici putem „hiperskokova“ dobijaju autorsku funkciju. Studija sistematizaciju hipertekstova ne vrši samo na osnovu forme i strukture, već stvara sistematizaciju čitanja hipertekstova koja operiše kategorijama sprečavanja i omogućavanja smisaonog maštanja u zavisnosti od postojanja ili nepostojanja sredstva orijentacije. Digitalni tekstovi daju čitaocu mogućnost da postane tvorac teksta i tako ga odmah koristi, dopuni ili izmeni. Iz svega navedenog sledi da u eri elektronsko-digitalnih medija podučavanje čitanja ne može da se ograniči samo na usvajanje alfabeta i razumevanje pročitanog. Studija opisuje procese čitanja u elektronskim sredinama, dok uz hipertekst dodaje pojam „koncentričnog čitanja“, te ističe da se digitalno čitanje, sa traženja značenja u nekom tekstu, pomera prema zaranjanju u slobodne asocijacije.