TRANS – U SVETU

Trans-humanizam, trans-estetika, trans-seksualnost i druge trans-fraze kao da hoće nešto od nas. Ono što žele, to se i praktikuje na totalitetu subjektivnosti. Ceo svet kao da je pao u trans. Trans o kome ovaj rad govori je sveprisutni zahtev, ali to prelaženje i prekoračenje koje on evocira mnogo je manje mistično u odnosu na mađiju. Ipak, trans u koji moramo pasti sačinjavaju radnje koje treba da nas u to stanje stave. Za to je potrebna čitava tehnika, koja očevidne stvari čini beznačajnim, dok se smisao značaja delovanja pomera na akcentuaciju stvari koje treba da promene ljudsku prirodu i uskrate njene potencijale. U tom smislu, rad hoće da pokaže medijske tehnike, pa i da ukaže na upotrebu hemijskih preparata, koji te „tehnike“ dopunjuju u cilju ostvarivanja nedelatnog transa, takvog da doprinosi u obezbeđivanju reprodukcije vladajućeg poretka, globalno. Izazivanje transa i njegovo vrednosno promovisanje radi na visokim frekvencijama (ne)svesti sa visokim učinkom i menja svaku osnovu identiteta kada je reč o „pogledu na svet”. Postoje li kontra-tehnike ili pristupi koji bi savremenu krizu, shvaćenu pre svega kao krizu identiteta, mogli zaustaviti, tj. vratiti svest izvornom promišljanju koje je čoveku prirođeno?