RAMEAU, UN MORALISTE DIDEROTIEN

Узимајући о обзир досадашња истраживања, у овом раду се преиспитује психо- лошки сложен лик Рамоа из Дидроове чувене сатире у којој је означен као Он (Lui). Да ли је Рамо моралиста ларошфукоовског типа, тј. философ-циник, или је он молијеровски мизантроп, не Алцест – разочаран у људе и с презиром према њиховој хипокризији, него Дон Жуан који се поиграва с људима и побеђује друштво користећи се његовим оружјем притворности? Или је Рамо, пак, промашени геније сведен на приватну арлекинску пред- ставу коју изводи било за трпезом свог добротвора Бертена (Bertin) који окупља лу̏де да га забављају, било пред редовним муштеријама у Кафеу Намесништва (Café de la Régence) где среће и сабеседника философа, означеног у сатири као Ја (Moi)? То су полазна питања чијим се елаборисањем у овом истраживању систематизује морални наук чувеног Синовца којег је Дидро учинио бесмртним. Као књижевни лик, Синовац је сублимисани прототип стварног Рамоа и италијанског дипломате Галијанија, с примесама још неколико стварних личности које су оставиле утисак на француског просветитеља. Али, пре свега, Синовац Рамо је пој- мовни лик, тј. књижевна метафора једног етичког концепта који аутор елаборише, уједно и Дидроов несташни демон, чиме је, онда, Рамо прави дидроовски моралиста.