Značaj molekularne identifikacije i karakterizacije Alaria alata izolovanih iz mesa divljih svinja

Alaria alata (A. alata) je trematoda koja pripada porodici Diplostomidae i parazitira u tankom crevu domaćih i divljih mesojeda. Tokom svog životnog ciklusa, ovaj parazit koristi najmanje tri različita domaćina: prave domaćine (mesojede), prvog i drugog prelaznog domaćina (puževi i žabe), dok se kao parateni domaćini mogu javiti gmizavci, divlje ptice, glodari, divlje i domaće svinje, pa čak i ljudi. Specifičnosti načina ishrane i staništa divljih svinja doprinose tome da njihovo meso bude glavni rezervoar infekcije za ljude. U poređenju sa domaćim svinjama, divlje svinje igraju znatno veću ulogu u širenju parazita A. alata. Ipak, rastući trend slobodnog uzgoja domaćih životinja povećava rizik od infekcije kod svinja koje se uzgajaju na otvorenom prostoru. Ljudi mogu postati parateni domaćini ako konzumiraju sirovo ili termički nedovoljno obrađeno meso prelaznih ili paratenih domaćina koje sadrži larvene oblike A. alata. Prisustvo odraslih formi kod pravih domaćina najčešće se utvrđuje mikroskopskom detekcijom jaja u uzorcima fecesa ili postmortalnim pregledom crevnog sadržaja. Nasuprot tome, infekcija paratenih domaćina vrstom A. alata dijagnostikuje se pronalaskom mezocerkarija u mesu. Pošto pregled mesa na prisustvo A. alata nije zakonski obavezan, obično se detektuje prilikom kontrole mesa divljih i domaćih svinja na prisustvo larvi Trichinella spiralis. Tada se metodom kompresije, ali češće metodom veštačke digestije, detektuje larveni oblik - mezocerkarija, poznata i pod nazivom Distomum musculorum suis. Metoda veštačke digestije ima ograničenja u detekciji A. alata zbog heterogene raspodele mezocerkarija u tkivima, osetljivosti istih na digestivnu tečnost, kao i zbog veličine okaca sita za filtraciju. U cilju izolacije i identifikacije mezocerkarija A. alata, uzimaju se uzorci sa trupova odstreljenih divljih svinja, pre svega mišićno, vezivno, masno, žlezdano i limfno tkivo kaudoventralnog dela glave, zatim jezik, žvakaća muskulatura, larinks sa pripadajućim vezivnim tkivom, dijafragma i peritoneum sa retroperitonealnim masnim tkivom. Izolacija mezocerkarija iz uzetih uzoraka vrši se primenom metode migracije mezocerkarija. Izolovane mezocerkarije se primarno identifikuju na osnovu morfoloških karakteristika pod mikroskopom, koje često nisu dovoljne za pouzdanu identifikaciju parazita. Zbog toga su razvijene molekularne metode koje omogućavaju preciznu identifikaciju i karakterizaciju A. alata. Konvencionalna Polymerase Chain Reaction (PCR) metoda pokazala se kao efikasan pristup u identifikaciji ove vrste parazita. U cilju unapređenja dijagnostičke efikasnosti, razvijena je i real-time PCR metoda, kao veoma osetljiva, sa detekcionim pragom od svega 0,12 larvi na 50 g uzorka, pri čemu može pouzdano da identifikuje prisustvo parazita kod životinja sa opterećenjem od 1 do 76 mezocerkarija po 50 g mišićnog tkiva. Ključna prednost real-time PCR jeste smanjen rizik od kontaminacije u laboratorijskim uslovima, kao i manja verovatnoća lažno pozitivnih rezultata u poređenju sa klasičnim pristupom. Pored PCR metoda, za identifikaciju mezocerkarija vrste Alaria alata nedavno je testirana i MALDI-TOF masena spektrometrija (Matrix-Assisted Laser Desorption/Ionization Time-of-Flight). Dobijeni rezultati su ohrabrujući, jer ukazuju na mogućnost brze, tačne i automatizovane identifikacije. Primena molekularnih metoda predstavlja značajan napredak u preciznoj i pouzdanoj identifikaciji parazita A.alata, posebno u kontekstu javnog zdravlja i bezbednosti hrane. Integracijom ovih metoda u dijagnostičku praksu, značajno se povećavaju kapaciteti za pravovremeno otkrivanje i praćenje infekcija izazvanih A.alata, što značajno doprinosi kompletiranju podataka o rasprostranjenosti A. alata u mesu evropske divljači. Stoga je cilj ovog rada da se istakne značaj molekularne identifikacije i karakterizacije A. alata, koja je sve češće prisutna u mesu divljih svinja.