Sajber-rat kao osnov isključenja obaveze osiguravača

Sajber-napadi prouzrokovani NotPetya virusom pričinili su veliku imovinsku štetu kompanijama širom sveta. Kompanije koje su imale zaključene ugovore o različitim vrstama imovinskih osiguranja obratile su se svojim osiguravačima sa zahtevima za naknadu štete. Međutim, osiguravači su se pozvali na klauzule o isključenim ratnim rizicima, uz obrazloženje da su pomenuti napadi deo rusko-ukrajinskog sukoba i da stoga njihova obaveza prema drugoj ugovornoj strani ne postoji. Budući da su dve američke kompanije pokrenule sudske postupke protiv svojih osiguravača, autorka centralni deo rada posvećuje analizi krajem prošle godine donetih sudskih odluka o ovom pitanju. Pozitivnopravna analiza propisa međunarodnog javnog prava kao i opštih i posebnih uslova osiguranja ukazala je na nekoliko nedostataka u argumentaciji osiguravača o isključenosti njihove prestacije. Prvi nedostatak se tiče nemogućnosti osiguravača da dokažu da sajber-napad predstavlja ratnu akciju jedne države protiv druge. Drugi nedostatak se tiče činjenice da su sajber-napadi usmereni protiv kompanija, a ne protiv suverenih država. U radu su dati i određeni predlozi za izmene polisa osiguranja, a u pravcu preciziranja pojma sajber-napada i uslova za primenu klauzule o isključenim ratnim rizicima. U zaključnom delu rada autorka daje argumente u korist tvrdnji da se polisa uvek ima tumačiti u korist pokrića, a posebno onda kada ne postoje nikakve indicije da se o klauzuli o isključenju rizika uopšte pregovaralo i kada je u polisi korišćen standardni jezik.