Vožnja pod uticajem psihoaktivnih supstanci: izazovi toksikološkog veštačenja

Vožnja pod uticajem psihoaktivnih supstanci predstavlja ozbiljan bezbednosni problem i zakonom je zabranjena. Procene pokazuju da su učesnici pod dejstvom alkohola, droga ili njihove kombinacije odgovorni za više od 50% saobraćajnih nezgoda. Toksikološko veštačenje ima ključnu ulogu u dokazivanju prisustva psihoaktivnih supstanci u organizmu učesnika saobraćajnih incidenata, ali i u stručnom tumačenju nalaza i proceni potencijalnog uticaja otkrivene supstance na sposobnost za upravljanje vozilom. Jedan od najvećih izazova je interpretacija toksikoloških rezultata, posebno u slučajevima kada su korišćeni testovi sa ograničenom pouzdanošću ili kada odabrani biološki uzorak, poput urina, ne omogućava pouzdanu procenu farmakološkog dejstva supstance na vozačke sposobnosti. Čak i kada se droga ili njen metabolit dokažu u krvi, ostaje pitanje koje koncentracije zaista koreliraju sa smanjenom vozačkom sposobnošću. Većina zemalja usvojila je zakonodavstvo o vožnji pod uticajem droga, koje se najčešće zasniva na proceni smanjene sposobnosti za vožnju, graničnim vrednostima koncentracija psihoaktivnih supstanci u krvi ili na principu nulte tolerancije. Ovaj rad prikazuje toksikološki pristup u forenzičkom kontekstu, sa posebnim naglaskom na izbor biološkog uzorka, primenu odgovarajućih analitičkih metoda i interpretaciju nalaza u slučajevima vožnje pod uticajem droga, uz razmatranje pravnog okvira, zakonskih granica i njihovih varijacija.