Lakan i Adorno o individualnom identitetu

U radu se ispituje i problematizuje veza između ključnih stavova Žaka Laka i Teodora Adorna, pre svega, kada je reč o individualnom identitetu. Pošto je za Lakanonovo shvatanje o genezi identiteta ključno odrastanje, prvo se osvetljava Lakanovo učenje o razvoju Imaginarnog, Simboličkog i Realnog registra svesti. Identitet uključuje interpelaciju, odgovaranje na ideološko prozivanje od strane drugog, kojom subjekt zauzima svoje mesto u društvu. Ali, suprotno tvrđenjima Luja Altisera, kod Lakana i Adorna individua nije svodiva na društveno-integrisani ideološki subjekt. Svako postajanje ovakvim subjektom proizvodi neintegrisani „ostatak“ u individui. Ovaj ostatak javlja se u svim tvorevinama nesvesnog, u simptomima i predstavlja kod obojice mislilaca motor promene individue. Za Lakana se psihoanalitičko lečenje završava pomirenjem sa prirodom na kome je Adorno insistirao i to u obliku identifikacije sa simptomom. Lakan i Adorno daju i komplementarne perspektive u kritici društvenog identiteta individue njihovim učenjem o Označitelju-gospodaru (Lakan) odnosno o pojmu (Adorno). Problem je i u tome što ključni termini kojima se individua identifikuje i koji je dovode u vezu sa grupama u koje se svrstava ne kažu nam racionalno šta je individua u suštini.