Čega se deca igraju, čime i gde - sagledavanje igre iz dečje perspektive

Teorijske i empirijske studije potvrđuju značaj igre u ranom uzrastu kao sredstva pomoću kojeg deca grade jaku osnovu za kognitivne, socijalne i emocionalno koncepte. Igra se ne može uvek uredno svrstati u određenu kategoriju, ali praćenje formi u kojima se ona pojavljuje pomaže odraslima da se senzibiliziraju za promenljive situacije koje deca stvaraju i pruža alat za procenu mogućnosti koje sredina nudi za različite vrste igara. U ovom radu predstavljeno je istraživanje koje je imalo cilj sagledavanje dečje perspektive o igri - zašto se deca igraju, u kojoj meri su zastupljene pojedine dečje igre, koje prostore deca biraju za svoju igru i koje materijale koriste u igri. Za realizaciju ovoga istraživanja korišćena je deskriptivna metoda sa tehnikom nacrtaj i reci. Istraživanjem je obuhvaćeno 47 dece uzrasta od četiri do sedam godina. Realizovano istraživanje je pokazalo da su među igrama dece zastupljene različite vrste igara, ali da je svaka od njih svedene na svega nekoliko različitih i tipičnih igara i da su, s obzirom na prostor, jasno uočljivi određeni obrasci. U vrtiću su najzastupljenije simboličke imitacije i konstruktorske igre u zatvorenom prostoru. Kod kuće su najzastupljenije funkcionalne igre i igre s pravilima koje podrazumevaju korišćenje lopte na otvorenom prostoru. Na mestima u lokalnoj zajednici (LZ) deca se igraju retko, a kada takva igra postoji - ona je uglavnom karakteristična za dečake i podrazumeva fudbal. Ovakvi rezultati istraživanja upućuju na osiromašenu i nemaštovitu igru dece uzrasta od četiri do sedam godina što može ukazivati na nedovoljno fizički i društveno podsticajnu sredinu.