ЗАБОРАВЉЕНИ КЊИЖЕВНИК СА ЈУГА СРБИЈЕ: ДИМИТРИЈЕ Н. АЛЕКСИЋ (1857-1889), НИШКИ И ЛЕСКОВАЧКИ ПРОТА

У огледу је приказа књижевна биографија и животни пут заборављеног књи- жевника са југа Србије, Димитрија Н. Алексића (Алексинац, 11. новембар 1857 – Лесковац, 19. децембар 1889). Исказао се као црквени писац, књи- жевник и уредник у осамдесетим годинама 19. вијека. У огледу су приказани радови поучно-вјерског карактера, приповијетке, пјесме и преводи са руског језика, као и уређивање Црквеног гласника (1887-1889), те календара Крин (1887). Посебно су представљене књиге овога писца: Богословија и свеш- тенство у Србији (црквена студија, Београд, 1880), Убрисана суза (поема, Београд, 1880), Велики четвртак (црквена поема, Београд, 1880), Велики пе- так (црквена поема, Београд, 1881), Велика субота (црквена поема, Београд, 1885), Мученици за веру (црквено-историјска новела, Београд, 1886), Свети Адријан и Наталија (црквено-историјска новела, Београд, 1888). Средишње аналитичко мјесто припало је роману Осветници (Ниш, 1886), као најком- плекснијем књижевном остварењу овога писца и једном од најранијих романа објављеног у некој од штампарија града Ниша.